U Aziji postoji čak 5 vrsta "letećih" zmija, koje narastu od 60 centimetara do 1,2 metra, a većinu vremena provode u krošnjama azijskih šuma. Njihov otrov nije poguban za ljude, već samo za male životinje kojima se hrane: žabe, ptice, glodare, guštere i šišmiše.
Leteće zmije nemaju krila, udove, niti opne za "jedrenje" poput nekih vrsta veverica, a ipak u letu mogu preći udaljenosti i do 100 metara. Što su zmije manje, to su veštije u letu.
Kada se pripremaju za skok, dogmižu do kraja grane i obese se poput kuke. Potom odskoče s grane, spljošte telo, uvuku trbuh i rašire rebra. Taj oblik tela zmijama pomaže u preletu i usporava padanje.
U vazduhu zmije zapravo nastavljaju "talasasto gmizati", na sličan način na koji to čine na zemlji. Prilikom preleta, one mogu skretati i menati smer.
Naučnici smatraju da leteće zmije svoju veštinu koriste kako bi pobegle gralbljivcima ili uhvatile plen.
Нема коментара:
Постави коментар