SVE ŠTO STE ZNALI ILI NISTE O PČELAMA

Medonosna pčela (Apis mellifera) je vrsta insekta koja verovatno potiče iz tropske Afrike odakle se širila prema Evropi i Aziji. Naziva se i zapadna pčela.

Prvi fosilni tragovi medonosne pčele stari su 40 miliona godina.

Pre oko 30 miliona godina pčele su razvile svoju prvu društvenu zajednicu.

Postoji mnogo podvrsta pčela koje su se adaptirale na svoj geografski i klimatski prostor.

1622. godine prvi evropski kolonisti donose podvrstu Apis mellifera mellifera u Ameriku. Američki urođenici pčelu su nazivali „čovekov beli let".

Medonosna pčela (lat. Apis mellifera ili Apis mellifica; ostali nazivi: Evro-afrička medonosna pčela, Zapadna medonosna pčela, domaća pčela) je vrsta pčele koja spada u red himenoptera i podred apokrita.

Od 20.000 poznatih vrsta pčela, samo šest do jedanaest proizvodi i skladišti med.

Četiri vrste imaju tradiciju gajenja od strane čoveka:

Apis mellifera (evropsko-afrička medonosna pčela),

Apis florea (mala indijska pčela),

Apis cerana 

i 

Apis dorsata (velika indijska pčela).

One se gaje još iz vremena Starog Egipta.

Rasprostranjena je po celom svetu i jedino se ova vrsta uzgaja u košnicama. Istovremeno, njene osobine dobro su poznate pa uzgajivači je nazivaju »domaća pčela«, što u stvari predstavlja ovu vrstu - Apis mellifera.

Medonosna pčela živi u društvima koja su sastavljena od velikog broja radilica, čiji broj varira od 20 do 80.000 jedinki, jedne matice i u sezoni pčelinje paše od nekoliko stotina do nekoliko hiljada trutova - mužijaka. Pčela kao jedinka je nesposobna za život i kao takva brzo propada.

Pčelinje društvo je čvrsto izgrađena zajednica, u kojoj je posao skladno raspoređen. Sav rad pojedinca jedino služi društvu, pa se može uporediti sa organizmom gde svaka ćelija ima svoju funkciju. Društveni život temelji se na instinktu a ne na nekim umnim sposobnostima.

Matica je jedina polno zrela ženka u pčelinjem društvu, čiji je zadatak nošenje jaja i time obezbeđivanje opstanka društva, kao i držanje pčelinjeg društva na okupu putem feromona koje luči. Iz oplođenih jaja se razvijaju ženke (radilice ili matice), dok iz neoplođenih se razvijaju mužjaci (trutovi). Dnevno matica može sneti od 2500 do 5000 jaja.

Jedno pčelinje društvo može da ima samo jednu maticu. Ukoliko se desi da se izleže više matica, doći će do podele društva prirodnim rojenjem, ili pak do sukoba među maticama rivalkama, gde će najjača i najsposobnija ostati što se dešava pri tihoj smeni matica.

Maticu oplođavaju trutovi. Tokom života matica izleće iz košnice samo jednom pri parenju i izuzetno ako dođe do rojenja. Oplođena matica polaže jaja u ćelije saća. Iz najvećeg broja jaja izlegu se radilice, iz malog broja jaja izlegu se trutovi, a iz nekoliko posebno ugrađenih matičnjaka izlegu se matice.

Matica se od pčele radilice razlikuje i po izgledu: njeno telo je mnogo duže i trbušni deo tela je otvorenije (bronzane) boje, noge su duže, a leđa bez dlačica. Na zadnjim nogama ona nema korice za odlaganje cvetnog praha (kao radilice) i oblik žaoke je drugačiji nego kod radilice.

Matica se u košnici kreće u pravcu kretanja Sunca. Ujutro je na istočnom delu košnice, u podne je između središnjih ramova, a uveče na zapadnoj strani.

Radilica je polno nerazvijena ženka pčele. Izleže se iz oplođenih jaja i od polaganja jaja do izleganja jedinke prođe 21 dan. Ona obavlja sve poslove u pčelinjem društvu: hrani leglo, sakuplja nektar, cvetni prah, propolis (pčelinju smolu), gradi saće, održava temperaturu i vlažnost vazduha u košnici, održava čistoću, brani košnicu od uljeza, hrani i neguje maticu, proizvodi med, mleč itd. Broj radilica u društvu je promenljiv i zavisi od rase pčela, godišnjeg doba, plodnosti matice itd. Dužina života radilice je takođe promenljiv i pre svega zavisi od godišnjeg doba.

Trut je polno razvijen mužjak i u jednoj košnici ih je od pet do šest stotina, izuzetno može ih biti i više hiljada. Izleže se iz neoplođenih jaja tzv. Devičanskim rađanjem (partenogenezom). Cilj truta je sparivanje sa maticom, tako da nikakve druge uloge nemaju u društvu. Za razliku od ženki oni ne poseduju žaoku.

Nešto je veći od radilice, a manji je od matice. Služi uglavnom da održava mikroklimu u košnici, za oplođavanje matice i da jednostavno bude psihološka podrška radilicama u smislu sigurnosti. Pčelinje društvo može da ima nekoliko stotina trutova, a ako se desi da izleže veliki broj njih, radilice ih pobiju.

Pčele opstaju u mračnom prostoru koji je zaštićen od spoljašnjih negativnih uticaja (toplote, hladnoće, vlage i dr.). Takva mesta u prirodi se nalaze u šupljunama drveća, stena i sl. Pčele koje žive u takvim sredinama se nazivaju »divlje pčele«, koje se anatomski, morfološki i po instinktima ni po čemu ne razlikuju od pčela koje uzgaja čovek. On je pčelama izgradio zaštićen prostor - košnicu i stavio pod kontrolu njihove instinkte.

Sva mesta u kojima pčele žive se mogu, u širem smislu, nazvati košnicama. Prema Svetskoj pčelarskoj organizaciji računa se da na svetu ima oko 45 miliona košnica sa pčelinjim društvima.

Da bi moglo da živi pčelinje društvo, ono u košnici izgrađuje svoj stan. Stan mora da ima otvor kroz koji ulaze, odnosno izlaze pčele i naziva se leto. Za boravljenje, razvoj i smeštaj rezerve hrane (meda i polena), pčele od voska kog luče izgraćuju saće. Saće izgrađuju mlade pčele radilice od voska koji je proizvod njihovih voštanih žlezda.

Pčelarstvom se ljudi bave od davnina i ono spada u najstarija zanimanja ljudi. Od različitog broja insekata, čovek je izabrao da za svoje potrebe gaji jedino pčele, bumbare i svilene bube, a u neznatnom broju i neke druge. Pčele se gaje gotovo na svim kontinentima, u svim zeljama sveta.

Medonosna pčela sakuplja nektar i skladišti ga kao med u svom saću. Nektar i med stvaraju pčeli energiju i pomažu pri razvitku mišića za letenje kao i za zagrevanje košnice tokom zimskog preioda. Medonosne pčele takođe skupljaju i polen koji snadbeva pčelu proteinima za rast. Tokom dugog negovanja pčele od strane čoveka, ona je razvila sposobnost da proizvede više meda nego što je to društvu potrebno.

Pčelari obično pripreme mesto (košnicu) za društvo gde će ono živeti i skladištiti med.

Moderne košnice omogućavaju pčelarima transport pčela, seleći ih s jednog podneblja na drugo, u zavisnosti od cvetanja određene medonosne biljke.

U hladnim podnebljima neki pčelari košnice stavljaju u zatvorene prostore kako bi društvima bilo lakše da prezime.

ŽIVOTINJE ZA KOJE JOŠ NISTE ČULI: RUŽIČASTI VILINSKI OKLOPNIK, GRIVASTI VUK, ĆUBASTI JELEN...

Svi smo čuli za medveda i slona, ali da li znate kako izgledaju divlje životinje koje se zovu ćubasti jelen i patagonijska mara? Predstavljamo vam deset manje poznatih zverki - neke su slatke i smešne, dok bi druge pomazili samo najhrabriji.

Ružičasti vilinski oklopnik

Iza bombastičnog imena krije se mala noćna životinja, koja izgleda otprilike kao hrčak u kostimu superheroja. Vilinski oklopnik je dugačak oko 10 centimetara i može da se ukopa u zemlju za nekoliko sekundi kada se oseti ugroženo. Prirodno stanište mu je u Argentini, a hrani se crvima, insektima i korenjem.

Aj-aj

Ovaj sisar iz reda primata dolazi sa Madagaskara i jedini je savremeni predstavnik svog roda "Daubentonia". Živi u šumi, gde pravi gnezda u kojima spava tokom dana, dok je noću aktivan. Ženke donose mladunce na svet na svake dve ili tri godine.

Grivasti vuk

Svaštojed koji izgleda kao mešanac vuka i lisice zove se grivasti vuk i živi u travnatim oblastima Južne Amerike. Kada pronađe ženku, sa njom ostaje do kraja života. Iako ima duge noge nije dobar trkač, pa plen uglavnom vreba iz prikrajka, kao lisica.

Ćubasti jelen

Nije teško zaključiti da je ovaj sisar ime dobio po zanimljivoj "frizuri". Naseljava visinska područja centralne Kine, pa se o njemu malo zna. Mužjaci imaju izražene očnjake, koji dostižu dva i po centimetra dužine. Ćubasti jeleni se pare u periodu od septembra do decembra, a žive samo sedam godina.

Patagonijska mara

Patagonijska mara je krupni glodar iz familije morskih prasića, koji naseljava Južnu Ameriku i pomalo liči na kengura. Ima duge noge i upadljive uši. Jede lišće i voće. Pari se više puta sa istim partnerom.

  

Goli pacov

Evo životinjice koju verovatno ne biste voleli da pomazite. U pitanju je goli pacov koji, kao što mu ime kaže, nema krzno. Živi isključivo ispod zemlje, gde formira kolonije koje mogu da zauzmu i po četiri kilometra duge kanale. Najbitniju ulogu, baš kao kod pčela, imaju matice, dok je ostatak jedinki hijerarhijski raspoređen.

Gerenuk

Graciozna životinja, poznata još i pod imenom Valerova gazela, predstavlja vrstu antilope izuzetno dugog vrata i velikih ušiju. Živi u afričkim pustinjama i hrani se tako što brsti žbunje i drveće. Glava joj je nesrazmerno mala u odnosu na telo i zato izgleda čudno, posebno kada se podigne na zadnje noge.

Krtica zvezdastog nosa

Ova mala krtica se može naći u Kanadi i na severu Amerike. Lako se prepoznaje po pipcima koji joj okružuju njušku, a služe kao čulo dodira i sadrže čak 25.000 receptora. Poznati još i kao Ajmerovi organi, oni pomažu krtici da se snađe ispod zemlje tako što detektuju potrese.

Sunda

Sunda je poznata kao leteći lemur, mada zapravo nije lemur, a ne zna ni da leti. Ipak, ona zna da skače sa drveta na drvo i klizi po njegovoj kori. Živi u krošnjama, gde danju spava, a noću traga za hranom. Može se naći u Indoneziji, Singapuru, Maleziji i na Tajlandu.

Čudna rajska ptica

Poznato je da mužjaci koriste različite trikove da privuku ženke, a čudna rajska ptica ima sposobnost da pomoću perja potpuno transformiše svoj izgled. Ona obrazuje nešto nalik na lepezu, a zatim skakuće po drvetu, kako bi privukla pažnju partnera za parenje. Naseljava kišne šume Nove Gvineje.

НОВИ БРОЈ ЧЕАСОПИСА "ЧУВАРИ РАВНИЦЕ" ЈЕ У ПРОДАЈИ

PSEĆE BEBE

BOSTONSKI TERIJER

Bostonski terijer je mali pas kratkog i uspravnog repa. Ova rasa pasa je veoma inteligentna i laka za dresuru, što ih čini dobrim izborom za ljubimca. Porodičan je pas i saradljiv sa decom, no, mana mu je ta što voli da žvaće sve što stigne, pa morate držati mnoge stvari van njegovog domašaja.

Nastao je oko 1870. godine ukrštanjem između buldoga i bulterijera, bostonski terijer je najpre dobio ime Bostonski bulterijer.

Ovaj pas okrugle glave bio je prvobitno namenjen borbama pasa, koje su se tradicionalno održavale u nekim američkim gradovima. Bez obzira na poreklo, bostonski terijer je veoma živahan, inteligentan i miroljubiv i postao je prijatan pas za društvo.

Uravnotežen karakter i umiljatost koje su doprinele njegovom uspehu u Sjedinjenim Državama, očigledno su posledica ukrštanja sa francuskim buldogom, na koga veoma liči. Bostonski terijer je veoma vezan za gospodara, strpljiv i nežan prema deci. 

Telo bostonskog terijera je proporcijalno i odaje utisak mirne snage i gracioznosti. Kreće se ritmičnim korakom, a sve četiri noge se ujednačeno kreću. Lobanja mu je četvrtasta, bez nabora, pljosnata u donjem delu.

Uši koje podsećaju na uši slepog miša su prirodno uspravne, ili stanjene sečenjem. Vrat je blago savijen. Bostonski terijer je čvrst pas, sa širokom grudnim košem, kratkim leđima, blago zaobljenim sapima i mišićavim slabinama. Prednje noge su prave i čvrste.  Rep je nisko postavljen, kratak, prav ili uvijen i stoji horizontalno. Ima kratku, tanku i sjajnu dlaku koja ne opada. Veoma je tražena crvenkasto-smeđa tigrasta dlaka sa belim oznakama, iako je crna sa belim oznakama takođe dozvoljena. 

Beline moraju biti pravilno raspoređene po njušci, u vidu široke lise na čelu i lobanji, oko vrata, na grudnom košu i prednjim nogama kao i na donjem delu zadnjih nogu.

KUĆNI LJUBIMAC - KOJU ŽIVOTINJU NABAVITI?

Mnogi se nađemo u situaciji u kojoj želimo da imamo kućnog ljubimca.  Suočavamo se sa nizom pitanja na koja ćemo pokušati odgovoriti. Možda nismo uspeli da obuhvatimo sve vrste životinja ali smo opisali smo životinje koje ljudi najčešće uzimaju kao kućne ljubimce

Kada svome detetu odlučite da nabavite kućnog ljubimca, predlažemo da napravite mali porodični satanak na tu temu. Na taj način doznaćete želje, mogućnosti i volju svojih ukućana za deljenje novih obaveza.

Treba da dobro razmisliti koliko vremena imate, s obzirom na tempo života kojim živite. Mlađoj deci ne možete u celosti poveriti brigu o životinji, pa makar to bila i akvarijumska ribica. Promislite o životinjama koje “ne zahtevaju” puno brige, jer ćete na taj način olakšati sebi i istodobno udovoljiti detetu.

Kao u svemu, i u toj novoj ulozi morate biti uzor detetu i pomagati mu da shvati kako se odnositi prema životinji. Nemojte dopustiti da dete tuče, čupa i vuče životinjicu. Nakon određenog vremena shvatićete da li je Vaše dete prihvatilo svoje nove odgovornosti pa možete krenuti korak dalje.

RIBICE – PREDLOG ZA NAJMLAĐE

Držanje ribica zahteva akvarijum, biljke, hranu...

U prodavnicama kućnih ljubimaca na raspolaganju imate male akvarijume u obliku kugle, ali i velike akvarijume od nekoliko hiljada litara. Naravno, od vas zavisi za koji ćete se akvarijum odlučiti i kako ćete ga urediti. Ribice se preporučuju kao kućni ljubimci deci mlađoj od 10 godina.

PAS KOJI NE IZLAZI IZ MODE - KOVRDŽAVI BIŠON

Čupav, mali, beli pas, koji na prvi pogled podseća na plišanu igračku, od nastanka rase pa sve do danas jedan je od ljubimaca čija popularnost stalno raste. Nezavisan duh, razigranost i odanost tajna je uspeha šarmantnih bišona.

Bišon u prevodu sa francuskog znači okrugli kovrdžavi pas, a teži između 3 i 5 kilograma.

Bišon je porodični pas, jer je lojalan, druželjubiv je prema deci, ali i drugim životinjama. Njegova prepoznatljiva karakteristika je pufnasto belo krzno koje zahteva redovno četkanje.

Bišon je potomak Barbeta ili Španijela, ukrštenog sa standardnom pudlicom. Kasnijim ukrštanjem Bišona nastale su četiri zasebne rase: Bolonjezeri, Maltezeri, Havanezeri i Bišon Tenerife od koga je i nastao današnji kovrdžavi bišon odnosno Bišon Frise.

Rasa je bila izuzetno popularna, naročito u Evropi gde je privukla pažnju italijanske aristokratije. Ni Španija i Francuska nisu ostale imune na šarm ove rase, pa ne čudi činjenica da se Bišoni nalaze na dosta umetničkih dela tog vremena. Čuveni umetnik Francisko de Goja naslikao ih je na nekoliko svojih slika. Krajem 19. veka bišoni postaju sve manje popularni i koriste se za jeftinu zabavu po ulici ili cirkusima. Zahvaljujući svojoj inteligenciji, čvrstini i šarmu rasa uspeva da opstane i sredinom 20. veka počinje njihov kontrolisan uzgoj.

Bišoni su razigrani, smeli, odani i živahni psi koji uživaju u društvu čoveka. Spadaju u srednje visoko intelignetne pse pa ih je lako dresirati i naučiti željenom ponašanju. Vole da se maze i spremni su da učine sve kako bi zadobili ljubav i pažnju vlasnika. Prirodno su druželjubivi, pa se odlično slažu sa drugim psima, ostalim životinjama ili malom decom. Ako su često sami i zapostavljeni padaju u depresiju koja se može manifestovati neprestalnim lajanjem i destruktivnim ponašanjem. Najsrećniji su kada su sa porodicom koja ih vodi svuda sa sobom. Puni su energije koju najbolje troše dugim šetnjama ili u igri sa vlasnikom. Lako uče trikove pa je vreme provedeno sa njima uvek zabavno.

LAVOVIMA PRETI IZUMIRANJE

Prema najnovijem istraživanju afrički lavovi mogli bi potpuno izumreti u sledećoj deceniji ako se ništa ne preduzme po tom pitanju

Kralj džungle je u problemima! Populacija lavova u Africi (Panthera leo leo) opala je za 42% u poslednjih 21 godinu. Ovaj šokantan podatak donosi nam International Union for Conservation of Nature (IUCN).

Lavovi su tako došli u nezavidnu kategoriju životinja koje su po ugroženosti korak do najalarmantnijeg stanja. Situacija bi bila i gora da napori za održavanje ove životinje nisu urodili plodom u Botsvani, Namibiji, Južnoafričkoj Republici i Zimbabveu. Lavovi se u navedenim državama održavaju u ograđenim rezervatima koji su već dosegnuli maksimalan broj dopuštenih jedinki.

Situacija je mnogo gora izvan ove četiri države. Populacija lavova u proseku je pala za 60% u preostalim državama, a najgore je u zapadnoj Africi gde su lavovi klasifikovani kao kritično ugrožena vrsta.

Studija objavljena 2015. godine govori nam kao je preostalo samo 400 lavova u 17 država zapadne Afrike.

Ističe se kako mnoge životinje koje su plen lavovima nestaju zbog gubitka staništa i porasta poljoprivrede. Razvoj poljoprivrede povećava mogućnost kontakta ljudi i lavova koji najčešće napadaju stoku afričkih seljaka.

Prema istraživanju napadi lavova kenijskim seljacima oduzimaju gotovo trećinu godišnje zarade te stoga na iznenađuje kako dolazi do mnogobrojnih ubistava lavova od strane lokalnog stanovništva.

Opadanju populacije lavova pridonosi i međunarodna potražnja za uptrebom lavova u komercijalnim lovovima. Prema fondaciji „Rođeni slobodni“ u razdoblju od 2009. do 2013. izvezeno je dvostruko više lavova u odnosu na razdoblje od 2004.-2009. Napomenimo kako je ovaj izvoz legalan zbog legislative Convention on Trade in Endangered Species (CITES) koja dopušta trgovanje lavovima pod određenim uslovima.

ОДСЈАЈ НАШЕ ТЕ РАВНИЦЕ