субота, 07. март 2015.

ЕКОЛОШКЕ НАВИКЕ КОЈЕ ТРЕБА ФОРМИРАТИ КОД ДЕЦЕ У ПОРОДИЦИ




Де­те у по­ро­ди­ци учи нај­пре иден­ти­фи­ка­ци­јом и по­дра­жа­ва­њем. Сто­га је при­мер у учењу од не­са­гле­ди­вог зна­ча­ја. Да би уче­ње да­ло до­вољ­но ефек­та без иза­зи­ва­ња сукоба у лич­но­сти де­те­та, мо­ра по­сто­ја­ти до­след­ност у по­на­ша­њу. То зна­чи да одређене на­ви­ке ста­ри­јих чла­но­ва, пре све­га ро­ди­те­ља, мо­ра­ју би­ти уста­ље­не и да се при­ме­њу­ју без изним­ке. То се од­но­си и на еко­ло­шке на­ви­ке ко­је тре­ба пре­не­ти на де­те.



– Де­те тре­ба да има сво­ју со­бу. Та со­ба мо­ра би­ти до­вољ­но осве­тље­на и днев­ним светлом, али и ве­штач­ким. Код де­те­та тре­ба раз­ви­ти на­ви­ку да се игра и чи­та на дневном све­тлу, а да ко­ри­сти до­вољ­но ја­ко ве­штач­ко све­тло са­мо по по­тре­би.

– Деч­ја про­сто­ри­ја мо­ра би­ти ре­дов­но про­ве­тра­ва­на. Вре­ме­ном де­те мо­ра ство­ри­ти нави­ку да са­мо про­ве­тра­ва сво­ју про­сто­ри­ју кад год је то по­треб­но, а оба­ве­зно бар једном днев­но, ују­тро по­сле уста­ја­ња.

– Мо­ра се ство­ри­ти на­ви­ка код де­це да ре­дов­но, сва­ко­га да­на по­спре­ма­ју сво­ју со­бу. Ово се од­но­си на по­спре­ма­ње кре­ве­та, по­спре­ма­ње игра­ча­ка и ка­сни­је школ­ског прибора. Ре­дов­но уси­са­ва­ње и бри­са­ње пра­ши­не са на­ме­шта­ја је та­ко­ђе не­из­о­став­но.

– Нео­п­ход­но је и ре­дов­но одр­жа­ва­ње лич­не хи­ги­је­не. Де­ца мо­ра­ју да се уми­ју ују­тро чим уста­ну и опе­ру зу­бе. Пра­ње но­гу је нео­п­ход­но бар увек пред спа­ва­ње, као и пра­ње зу­ба. На­ви­ка пра­ња ру­ку пре и по­сле је­ла је нео­п­ход­на ра­ди пре­вен­ти­ве од за­ра­зних бо­ле­сти. Ов­де спа­да и на­ви­ка за ре­дов­ним ту­ши­ра­њем и сва­ко­днев­ним ме­ња­њем рубља. Де­те мо­ра на­ви­ћи на чи­сту оде­ћу и да се ста­ра о чи­сто­ћи сво­је обу­ће.

– На­ви­ка пра­вил­ног др­жа­ња те­ла је та­ко­ђе нео­п­ход­на, на­ро­чи­то у се­де­ћем по­ло­жа­ју јер је то пред­у­слов раз­ви­ја­ња здра­вог де­те­та.

– Де­ца тре­ба да по­ма­жу и око при­пре­ма­ња хра­не. Та­ко сти­чу на­ви­ке о по­тре­би разноврсне ис­хра­не и о на­чи­ни­ма при­пре­ма­ња од­ре­ђе­них на­мир­ни­ца.

– Де­те мо­ра би­ти укљу­че­но у бри­гу о биљ­ка­ма ко­је се га­је у ку­ћи. По­ма­жу­ћи родитељима де­те ће на­ви­ћи да ре­дов­но не­гу­је биљ­ке за­ви­сно од вр­сте.

– Код де­те­та мо­ра­мо ство­ри­ти на­ви­ку да уче­ству­је у уре­ђи­ва­њу дво­ри­шта, уко­ли­ко посто­ји. Ту се ми­сли, пре све­га, на ре­дов­но чи­шће­ње у про­ле­ће и је­сен, за­тим озелењава­ње дво­ри­шта и бри­гу о тим биљ­ка­ма. То је обич­но цве­ће и пар­ков­ско би­ље.

– Де­цу тре­ба укљу­чи­ти у ра­до­ве у по­ро­дич­ном вр­ту, уко­ли­ко га по­ро­ди­ца по­се­ду­је. Овде ће де­те да стек­не зна­ња и на­ви­ке о не­го­ва­њу по­вр­тар­ских кул­ту­ра, али и о хранљи­во­сти по­је­ди­них на­мир­ни­ца.
– Ако по­ро­ди­ца уз­га­ја до­ма­ће жи­во­ти­ње, де­те мо­ра би­ти укљу­че­но у те ак­тив­но­сти. Тако ће сте­ћи зна­ња о по­тре­ба­ма тих жи­во­ти­ња и бри­зи љу­ди за њих. Та­ко­ђе ће научити и ко­је су ко­ри­сти до­ма­ћих жи­во­ти­ња за љу­де и о по­тре­би ху­ма­ног од­но­са према њи­ма.

– Мо­ра се код де­це раз­ви­ти на­ви­ка за ре­дов­ним бо­рав­ком у при­ро­ди. Ро­ди­те­љи мо­ра­ју на­ви­ћи де­те да из­ла­зе у при­ро­ду кад год је то мо­гу­ће и да све те из­ла­ске ис­ко­ри­сте да би де­ца схва­ти­ла зна­чај здра­ве и чи­сте жи­вот­не сре­ди­не. Ус­пут се мо­же раз­го­ва­ра­ти о биљ­ка­ма и жи­во­ти­ња­ма ко­је се мо­гу ви­де­ти, о ло­шим при­ме­ри­ма ба­ца­ња от­па­да­ка, изли­ва­ња от­пад­них во­да у ре­ку и сл.

– Мо­ра­мо ство­ри­ти на­ви­ку код де­це да гле­да­ју те­ле­ви­зиј­ске еми­си­је о при­ро­ди у ко­ји­ма мо­гу да­да са­зна­ју о при­род­ним бо­гат­стви­ма сво­је и ду­гих зе­ма­ља, као и о по­је­ди­ним еко­ло­шким про­бле­ми­ма у зе­мљи и све­ту.

– Де­цу тре­ба оба­ве­зно укљу­чи­ти, при­ме­ре­но уз­ра­сту, у еко­ло­шке ак­ци­је у ло­кал­ној среди­ни. Ов­де се ми­сли на чи­шће­ње пар­ко­ва, ули­ца, реч­ног ко­ри­та и сл.

– Та­ко­ђе мо­ра­мо раз­ви­ти на­ви­ку да де­ца чу­ва­ју око­ли­ну у ко­јој жи­ве и да не ба­ца­ју отпат­ке у при­ро­ду, већ у кор­пу, да ко­ри­сте па­пир­не а не пла­стич­не ке­се и др.

Као што се ви­ди, сва­ко­днев­ни жи­вот у по­ро­ди­ци ну­ди не­бро­је­но мо­гућ­но­сти за раз­ви­ја­ње еко­ло­шких на­ви­ка за­ви­сно од уз­ра­ста де­те­та, а ко­је су пред­у­слов за развијање еко­ло­шке кул­ту­ре и еко­ло­шке све­сти сва­ког по­је­дин­ца. С об­зи­ром да низ стручњака ис­ти­че да је по­ро­ди­ца и ра­но де­тињ­ство од кључ­ног зна­ча­ја за раз­вој личности, та­ко је овај пе­ри­од и по­ро­ди­ца као со­ци­јал­на гру­па од не­про­це­њи­вог зна­ча­ја за еко­ло­шко васпи­та­ње и обра­зо­ва­ње и по­у­ну­тре­ње еко­ло­шких на­ви­ка, што и је­сте циљ. Чо­век је некада ишао у ри­бо­лов да би пре­жи­вео тј. да би за­до­во­љио по­тре­бу глади. Са­да је рибо­лов по­стао по­тре­ба и чо­век од­ла­зи у ри­бо­лов да би за­до­во­љио потре­бу за њим. Ми мо­ра­мо раз­ви­ја­ти еко­ло­шке на­ви­ке де­це да би мо­гли да пре­жи­ве, да би пла­не­та оп­ста­ла, а вре­ме­ном ће те ак­тив­но­сти по­ста­ти на­ви­ка и не­из­о­став­на потре­ба.


Нема коментара:

Постави коментар