петак, 17. јул 2015.

ПОЗИВАМО ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ДА СЕ УКЉУЧЕ У ПРОГРАМ "ШКОЛСКИ ЗЕЛЕНИ ПРЕСС"







EKOLO[KO UDRU@EWE GRA\ANA ,,ZELENO PITAWE,, I ^ASOPIS ,,^UVARI RAVNICE,,, UZ PODR[KU REPUBLI^KOG MINISTARSTVA
KULTURE I INFORMISAWA
POZIVAJU OSNOVNE [KOLE DA SE UKQU^E U PROGRAM
,,[KOLSKI ZELENI PRESS,,



Ovim putem pozivamo u~iteqice, u~iteqe, nastavnice, nastavnike..., da se sa svojim u~enicima ukqu~e u program „,,[KOLSKI ZELENI PRESS,, putem slawa tekstova i fotografija do 30. oktobra 2015.

Aktivnosti programa su usmerene na obuku „[KOLSKIH ZELENIH NOVINARA“  i objavqivawa radova putem {tampanih izdawa (~asopis „,,^uvari ravnice,,) i elektronskih izdawa (blog, fejsbuk stranica...).
Ciq ,,[KOLSKOG ZELENOG PRESSA,,“ je da se u~enici ukqu~e u prepoznavawe dobrih i lo{ih primera za{tite `ivotne sredine u {koli, oko {kole, u svom mestu stanovawa, u okolini mesta stanovawa i  wihova prezentacija putem ~lanka (teksta) i fotografije.
Ciq ,,[KOLSKOG ZELENOG PRESSA,,  je prezentacija radova na {kolskoj oglasnoj tabli, u {kolskom informatoru, na internet prezentaciji {kole, na fejsbuk stranici formiranoj za ovu namenu i blogu koji za ovu namenu pokre}e inicijator akcije, ekolo{ko udru`ewe „,,Zeleno pitawe,, a najboqi, najzanimqiviji, najduhovitiji, najkreativniji radovi }e se publikovati u de~ijem ekolo{kom ~asopisu ,,^uvari ravnice,,...
Ciq„,[KOLSKOG ZELENOG PRESSA,,“ je da se u~enici ukazivawem na pojave u svojoj sredini aktivno ukqu~e u za{titu `ivotne sredine i pomognu re{avawe problema ukazivawem na wih  i na primere dobre prakse.

KO SU [KOLSKI ZELENI NOVINARI


[KOLSKI ZELENI NOVINARI“se bave `ivotnom sredinom u svojoj {koli, na ulici, u svom mestu, u svojoj ku}i.
[KOLSKI  ZELENI  NOVINARI“ otkrivaju lokalne probleme za{tite `ivotne sredine i ukazuju na wih.
[KOLSKI ZELENI NOVINARI“ otkrivaju lokalne dobre primere brige o za{titi `ivotne sredine i ukazuju na wih.
[KOLSKI ZELENI NOVINARI“ o pojedinim pitawima za{tite `ivotne sredine anketiraju i intervjui{u druge u~enike, nastavno osobqe, stru~wake, sugra|ane... i te odgovore koriste za kreirawe tekstova...
[KOLSKI ZELENI NOVINARI“ ukazuju}i na lokalne probleme za{tite `ivotne sredine obra}aju pa`wu na povezanost tih problema sa globalnim problemima ~itave zemqe, regiona, planete...
[KOLSKI ZELENI NOVINARI“ prate sajtove na srpskom i drugim jezicima, biraju interesantne informacije, obra|uju ih  i  prezentuju ih na svoj na~in.
[KOLSKI ZELENI NOVINARI“:
-           Prime}uju, opisuju, istra`uju lokalnu pozitivnu/negativnu pojavu u `ivotnoj sredini
-           Ispituju (upore|uju, tuma~e, ocewuju) informacije iz raznih izvora;
-           Identifikuju kqu~ne pojedince i grupe koji su ukqu~eni, wihove razli~ite poglede na pitawe, pristupe u re{avawu istog i wihove osnovne pretpostavke i ciqeve;
-           Sprovode originalna istra`ivawa, kao {to su ankete/upitnici ili intervjuisawe kqu~nih pojedinca ili grupa radi dobijawa informacije iz prve ruke;
-           Povezuju lokalne ekolo{ke probleme/pita`a sa ve}om globalnom slikom, predla`u mogu}a re{ewa lokalnog problema/pitawa `ivotne sredine:
-           Identifikuju re{ewe/a za problem/pitawe `ivotne sredine i procewuju wegovu mogu}u efikasnost, daju}i razloge za i protiv (prednosti i mane);
-           Predla`u re{ewe daju}i opravdawe za to.
-           Izve{tavaju lokalnu javnost o lokalnom pitawu `ivotne sredine i wegovim mogu}im re{ewima putem novinarske produkcije (~lanaka, fotografija)
-           Prave ~lanak, fotografiju(e) koji dokumentuje ekolo{ki problem / pitawe i (ako je mogu}e) predla`u wegovo re{ewe;
-           Zauzimaju pozitivan pristup u podsticawu promena i pronala`ewu re{ewa;
-           Distribuiraju svaj rad lokalnoj javnosti putem odabranog/ih medija, na primer novina, ~asopisa, radio, televizije, interneta, dru{tvenih mre`a...

U programu "[KOLSKI ZELENI  PRESS,,“ nagra|uju se najboqi ~lanak (do 250 re~i),  fotografija i foto pri~a (do 12 fotografija) u tri starosne kategorije u~enika (3-4 razred, 5-6 razred, 7-8 razred).

U~enici mogu raditi individualno ili u grupama, s tim, da se maksimalno mo`e prijaviti jedan rad po pojedincu ili grupi.
Svi autori, ako rade u timu, moraju biti iste starosne kategorije. Ne postoji ograni~ewe u broju poslatih radove iz jedne {kole.

Radovi }e se ocewivati ne po temama, ve} po starosnim grupama u~enika i u kategorijama pojedina~nog i timskog rada: (3-4 razred, 5-6 razred, 7-8 razred).

Nema obaveznih tema, mada je savet da prioritetne oblasti budu `ivotna sredina, voda, otpad, za{tita `ivotiwa, u{teda energije, klimatske promene, biolo{ka raznovrsnost, ugro`ene vrste... 

POSTANITE DEO ,,[KOLSKOG ZELENOG PRESSA,,“!



PREPORUKE I PRAVILA ZA PRIPREMU RADOVA

Ciq programa je da se promovi{e:
- znawe o `ivotnoj sredini (razumevawe lokalnih ekolo{kih pitawa i problema sa globalnim pristupom)
- aktivno u~e{}e (aktivan a ne pasivan pristup, razvoj znawa i ume}a, timski rad)
- pozitivan pristup (istra`ivawe, kako problema tako i re{ewa, ukazivawe na pozitivne pojave).

Ekolo{ki problemi i pitawa

Razumevawe razlike termina „problem“ i „pitawe“ u obrazovawu o `ivotnoj sredini svakako je korisno za program ,,[KOLSKI ZELENI PRESS,,.
Problem `ivotne sredine je konkretan primer postoje}e ili potencijalne ekolo{ke degradacije, uni{tewa, zaga|ewa...
Pitawe `ivotne sredine je povezano ali se i razlikuje od ekolo{kog problema. Pokazuje postojaqe razli~itih perspektiva (pogleda) o mogu}im re{ewima ekolo{kog problema.

[ta je ekolo{ki ~lanak?

^lanak se pi{e kratko i jasno, a jedna stranica bi bila idealna. U okviru programa ,,[KOLSKI ZELENI PRESS,, ~lanak ne sme da sadr`i vi{e od 250 re~i i mo`e sadr`ati ilustracije, grafikone i fotografije kao ilustraciju. Izvor svih ilustracija koje nisu originalne mora biti naveden.
Preporu~uje se da naslov ~lanka ne bude duga~ak.
^lanak mora biti napisan na bazi podataka, a tema vezana za `ivotnu sredinu.
^lanak mo`e da bude napisan i u obliku intervjua.
^lanak mora biti poslat elektronski u WORD-u  sa prate}im fotografijama, a prema smernicama za fotografije.

Kako se pi{e ~lanak?

Ciq novinara (i ~lanka) je da bude ~itan. Stoga je zadatak [KOLSKIH ZELENIH NOVINARA da uvere ~itaoca da pro~ita ~lanak od po~etka do kraja. ^itaoce treba voditi kroz tekst i na kraju ga treba ostaviti s pozitivnim ose}awem zbog informacija koje su u wemu prona{li.

Za koga se pi{e?

U {koli u~enici sti~u navika pisawa za u~iteqe i nstavnike kojima je posao da pro~itaju sastav ili rad u celini pre nego {to ga ocene - ali kada se pi{e za ~itaoce novina mora se prona}i na~in kako da im se privu~e pa`wa, jer oni nisu pla}eni da ~itaju ~lanke. Zato novinari imaju vlastite metode pomo}u kojih privla~e pa`wu ~italaca. Kada se pi{e ~lanak treba misliti na svoje budu}e ~itaoce. Novinaru je, nakon istra`ivawa neke teme materija postala vrlo poznata, ali mnogi ~itaoci se prvi put susre}u sa tom tematikom. Zato treba prona}i sve pomove, osobe ili mesta koja nisu predstavqena te ih treba razjasniti.

Kako da se ilustruje ~lanak?

Slika govori hiqadu re~i! Duga~ki opisi }e ~lanak ~initi te{ko ~itqivim, pa zato }e ga svaka fotografija u~initi atraktivnijim i zanimqivijim. Ukoliko se poku{ava nekome opisati pojava koju nikada pre nije video, bi}e puno lak{e uz fotografiju.

PI[ITE!

- Treba biti jasan i koristiti kratke, jednostavne i precizne re~i
- Naslov treba da bude kratak, zanimqiv, sme{an ili provokativan kako bi privukao pa`wu ~italaca
- Kqu~na poruka uvek mora biti na po~etku ~lanka
- Prva re~enica ne treba da sadr`i vi{e od 25 re~i i treba da pokriva sva pitawa: "ko, {ta, gde, kada, za{to i kako"
- Ne treba pisati vi{e od dve stranice, idalno je jednu, osim ukoliko se ne pi{u du`e reporta`e -  250 re~i je dovoqno da saop{tite ono {to treba
- Ne treba previ{e koristiti stru~ne re~i, nau~nu ili tehni~ku terminologiju, jer nisu svi upoznati sa stru~nim nazivima
- Treba izbegavati preveliku upotrebu brojeva: treba izabrati samo najzna~ajnije, vi{e koristiti procente, a ne apsolutne brojeve jer ih lak{e uporediti
Pi{ite u kratkim re~enicama!

Kako skratiti re~enice?

- Napravite izbor jer previ{e informacija slabi kqu~nu ideju ~lanka i neki prikupqeni podaci mogu biti i neupotrebqivi  pi{u}i jezgrovito {aqete ja~u poruku
- Slo`ite informacije prema kqu~noj poruci (od najvi{e do najmawe zna~ajnih, od najkonkretnijih do apstraktnih, od pojedina~nih do op{tih, od aktuelnih do pro{lih...)
- Izbacite sva ponavqaqa, prideve i priloge koji ne daju nikakvo zna~ewe re~enici
- Najboqi na~in za pisawe kratkih re~enice je davawe samo jedne informacije u jednoj re~enici.
- Nekad treba kombinovati duge i kratke re~enice, jer to tekstu daje ritam
- U tekst se mogu ubaciti citati, mi{qewa drugih qudi, delovi intervjua...

FOTOGRAFI[ITE!

Mogu}e je prijaviti jednu fotografiju ili seriju fotografija do 12 fotografija (foto esej). Fotografija mora da prika`e temu vezanu za `ivotnu sredinu i mora biti kvalitetna.
Prijave fotografija moraju da imaju naslov, kao i kratak tekst ne du`i od 50 re~i koji obja{wava fotografiju na novinarski na~in (ko, {ta, gde, za{to, kada i kako). Fotografije se moraju poslati elektronskom po{tom u jpg, png, tif ili gif formatu, a idealno je da su konvertovane u pdf format sa rezolucijom ne mawom od 150-300 ta~aka.

KRITERIJUMI ZA OCEWIVAWE

U nastavku slede pitawa koja poma`u ~lanovima `irija u oceni radova, ali i u~enicima u pripremi radova:
- Da li je ~lanak daje odgovore na pitawa: ko, {ta, gde, kada, kako i za{to?
- Da li ~lanak ima po~etak, sredinu i kraj?
- Da li u~enik navodi (koristi) stvarne podatke i pouzdane izvore/mi{qewa?
- U slu~aju fotografije, da li je slika tehni~ki i umetni~ki dobro ura|ena, tj. da li je dobro komponovana, adekvatne rezolucije i efektna?
- Da li tekst uz fotografiju daje odgovore na pitawa: ko, {ta, gde, kada, kako i za{to?
- Da li je predlo`eno re{enje i da li je ono realno, dobro obja{weno i opravdano?
- Da li se o upotrebi ilustracija, fotografija, grafikona, uz ~lanak, dobro razmislilo?
- Da li je u~enik izabrao dobru, interesantnu temu ili stvorio ~lanak koji pokre}e?
- Da li je u~enik napu{tao {kolsko dvori{te, odnosno radio na terenu, prikupqao podatke i intervjuisao qude li~no ili preko telefona ili je samo koristio (ili citirao) internet izvore?
- Da li je zauzet pozitivan pristup tj. da li se u~enik koncentrisao na re{ewa, a ne samo probleme? 




MEJL ADRESA ZA SLAWE RADOVA 
je cuvariravnice@gmail.com
Radovi se moraju poslati do kraja oktobra 2015.


INFORMACIJE I KONTAKT

EKOLO[KO UDRU@EWE 
,,ZELENO PITAWE,,“, NOVI SAD
TELEFON: 064 819 54 72
MEJL  ADRESA: cuvariravnice@gmail.com
FEJSBUK STRANICA: ,,^ASOPIS ^UVARI RAVNICE,,


^ASOPIS ,,^UVARI RAVNICE,, 
  NA KIOSCIMA U VOJVODINI, BEOGRADU  I  PUTEM PRETPLATE!



AKCIJU ,, [KOLSKI ZELENI PRESS,, JE POMOGLO 
REPUBLI^KO MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISAWA.



среда, 01. април 2015.

2.АПРИЛ - СВЕТСКИ ДАН ДЕЧИЈЕ КЊИГЕ

У свету се од 1967. године 2. априла прославља Светски дан дечије књиге. На тај дан је 1805. рођен Ханс Кристијан Андерсен, дански књижевник и прослављени писац за децу.

Овај празник се прославља са циљем да се промовише дечија књижевност и читање, као и да се скрене пажња јавности на потребе најмлађих читалаца.

Сваке године одређује се држава – домаћин која ће организовати манифестацију. Њој је на тај начин пружена прилика да промовише своје ауторе у свету и на својствен начин пошаље поруку деци широм света о важности развијања љубави према књизи.

Активности које се најчешће предузимају приликом обележавања Светског дана дечје књиге су такмичења писаца, проглашења награђених аутора дечије књижевности и илустратора, као и дружења у школама и библиотекама са писцима дечије књижевности.

Место које дечија књижевност заузима у свету разликује се од оног које заузима на културној мапи српске и регионалне књижевности. Шведска влада, на пример, додељује међународну награду „Астрид Линдгрен“ дечјим писцима и илустраторима, уз новчани износ од 500.000 евра. Такође, дечија књижевност у Шведској не познаје табу теме, за разлику од многих других држава у којима само ретки аутори покушавају да помере границе.


уторак, 31. март 2015.

ДЕЧИЈА ЕКОЛОШКА ЕМИСИЈА „ПИТАМ СЕ, ПИТАМ СЕ“ - АЗИЛ У ЂУРЂЕВУ





Кућни љубимци имају специфичну улогу у нашем животу. Ове животиње нас уче о љубави и поверењу, пружају нам пажњу и пријатељство и доприносе квалитету нашег живота. Отуда и њихова вредност за људско друштво у целини.

Однос према овим животињама, као и услови у којима се оне држе нису увек повољни за њихово здравље и добробит. Поред тога, неодговорни власници из разних разлога остављају своје некадашње љубимце на улици.
Међутим, на другој страни, постоје и људи који су свој живот посветили збрињавању животиња које су напуштене, старе, повређене...
Пример бесконачне људске хуманости представља надалеко познати азил за напуштене животиње у Ђурђеву који је и седиште Друштва за заштиту животиња и природе, познат као Моникин салаш.
Екипа емисије „Питам се, питам се“ је салаш први пут посетила 2011. а захваљујући госпођи Моники, Мирослави и Дамиру Орловић имали смо прилику да 2015. године, заједно са ученицима основне школе “Јован Јовановић Змај” из Ђурђева, поново га посетимо и упознамо се са данашњим животом животиња у азилу.
Емисију можете да погледате на Првом програму РТВ ВОЈВОДИНА, у суботу 4. априла  2015. или на нашем сајту у рубрици „одложено гледање“.